cudesno

Čekanje u redu pred šalterom nikad nije zabavno. Osim ako čekate u mojoj pošti , pred bilo kojim od šaltera za reklamaciju telefonskih računa. Iskusniji čekači u redu unapred umeju da ocene kvalitete svake od činodejstvujućih službenica, i odmah se priključuju koloni poklonika one koja im na prvi pogled uliva više poverenja. U ovom slučaju, teško da bi se mogla napraviti drastična selekcija. Nijedna se ne bi mogla pohvaliti da je to baš njena šauma...

Prva se pojavila ona na desnom šalteru. Ima dugu smeđu kosu, kojoj bi dobro došla šauma, bilo kakva. Od ispucalih krajeva kose, pažnju odvlači lice impregnirano šminkom od prekjuče, koje hrabro izdržava napad novih slojeva tamnog pudera. U slabašnom pokušaju da dočara preplanuli ten, puder se zgrušao oko suvih gomilica nanetih prethodnih dana. Bore oko usta čuvaju duboke pukotine u geološkim naslagama tena. Zato je iskusno, kao kontrast, ruž nanela u debljem sloju, u neposrednoj blizini usta, ne bi li im dala svež silikonski look... Nažalost, prevladava samo luk .

Tužne kučeće oči naziru se ispod slojeva crne boje i gromuljica na trepavicama. Ali nigde obrva !... Depilirane su bolnim postupkom koji uključuje upotrebu voska i trenutno isključuje upotrebu mozga. Zamišljam kako u njenoj glavi ovaj ritual mora da poseduje neku magijsku vrednost, ako zbog njega trpi takav bol. Mora da je vredelo. Sad je dobila čistu pistu za iscrtavanje najperfektnijeg oblika obrva koji se može zamisliti. Postavila olovku uz koren nosa, i od najšireg dela nozdrve trasirala liniju na kojoj će se nalaziti tačka-temeljac linije obrve. Onda je postavila od spoljašnjeg ugla oka ukoso, sa početkom u već korišćenoj nozdrvi, ... i time dobila krajnju tačku. Još samo vitki luk ovog mosta... od zenice prema spoljnjem uglu, na liniji obrve... I eto je! Savršena obrva. Samo sastavite tačkice. Šteta što je nesnosna vrućina malko iskvarila ovo remek delo oko levog spoljašnjeg ugla, inače bi idealna krivina obrva iskupila i gromuljice i džudžice po licu, ne bi ih niko primetio pored tako divotnih, upitno-izazovno izvijenih pija.    Potrošivši sav vosak na obrve, nije stigla da se pozabavi prkosnim brčićima, koji su se nekako mangupski nakostrešili i senčili njene silikon-luk adute.

Pred njenim šalterom red se rasformirao i neki entuzijasti su se prešaltovali kod koleginice, čim je pristigla. Prvo što se na ovoj drugoj uočava su dva identična incidenta na licu, kao i kod njene desne koleginice. U levom slučaju , obrvice su dobile jači kontrast, jer je lice belo, kosa svetla, ali su obrve uredno počupane da više nikad ne izrastu, i na njihovom mestu izvučene raskošne paučinaste linije crnim tušem, gde im mesto nije. Izgleda da je uporno gledanje u nakazno iscrtano lice ove prve, stvorilo svest o obaveznosti ovakvog uniformnog izgleda.

A ko će znati, kako je krenula ova tranzicija i usaglašavanje sa propisima Unije i preseka, možda je i to negde propisano, kao obligacija ? Sirote devojke, možda njima stvarno posao visi o koncu, ako se ne pojave pred svetom ovako udešene, da dostojno reprezentuju svoju firmu pred licem javnosti ?... Moguće je da su sistematični zakonodavci shvatili kako slučaj službenice PTT-a zahteva posebnu i vrlo preciznu regulativu. Nije mala odgovornost, biti lice svoje firme !

Čim se koja šalter-hanumica jutrom probudi, tako smesta, u skladu sa važećim katil-fermanom, okreči lice puderom u dve ruke, a onda se pri’vati divita i kara-tuša da iscrta lice ispočetka. Ima i to svojih prednosti. Ako joj se ne sviđa lice s kojim se probudila, uvek može da namontira novo, još sličnije svojoj divotnoj uzor-koleginici.Tako se i olakšava izbor korisnicima poštanskih usluga – ne razmišljaju previše o posledicama stajanja u levi ili desni red. Pred čiji god šalter da stanu, naći će se oči-u-oči, ili obrve-u-ćelavu piktografiju, sa identičnim licima. Razlika je samo u nijansama.

Desna žvaće žvaku dok odgovara na pitanja klijenata, pa mora da iskaže nervozu zbog njihovog oslabljenog sluha. Zato nastavlja da preživa gumu i deformiše izgovor, samo što im sad pomaže tako što i viče dok to radi. Ustaje energično, i upakuje u plitke farmerke krajeve košulje koji su joj nestašno ispali. Nabada na štiklama, nekada korišćenim za vađenje krvi iz prsta, dok oštro maršira do štampača. Nervira se što je mašina tako glupa i spora. Nervozno cupka štiklom za laboratorijske analize. Opet viče. Udara štampač. Dva-tri puta. Neka starija koleginica se, u prolazu, diskretno saginje iza štampača i pritiska dugme „start". Sevina Štikla, narogušenih brkova, seva oštrim pogledom po glupoj gomili pred šalterom. Glupa bezlična gomila šestari pogledom po svemiru, praveći se kako ništa nije videla. Za svaki slučaj, Štikla ispaljuje još jedan napad besa, da ih održi na respektabilnom odstojanju i vraća se za sto uz treskanje po njemu. Da se ovi miševi pred šalterom ne osile, jer - pojeli bi je. Sa sve šminkom, i brcima, kriza ne bira.

Leva službenica je spora i troma. Ona je bleda plavuša, ima svetle i gotovo nežne brčiće. Tako ljubazno osmehnuta, privlači zrake svetla koji se ljupko presijavaju na netaknutim pašnjacima ispod njenog nosa. Pažljivo se unosi u svaki papir koji joj dođe u ruke. Približi ga licu i dugo proučava. Onda obavesti donosioca papira šta na njemu piše. Zahvalni klijent grca u suzama i grebe po šalteru u egzaltaciji.

Ljubazna devojka nastavlja svoj prijatni razgovor sa nervoznom koleginicom. Dobra atmosfera na radnom mestu osnovni je preduslov motivacije zaposlenih, i esencijalni sastojak rastuće radne efikasnosti. „ Je l' znaš onu Marinu, što je bila juče, onu iz Teleproma?... E ona je dobra." Minut kasnije, razgovor koji je upao u bunar, volšebno vaskrsava, prepadajući koleginicu: „ A znaš onog Bokija, što je došao s njom, juče?... I on je dobar." Pola čitanja računa od tri reda kasnije – i nova misao se prolomi šalterom: „ A znaš onu Jelenu, što je bila s njima?... I ona je baš dobra."

Kad je bila sigurna da je topla radna atmosfera podgrejana na propisani nivo, zadovoljno se bacila u nove radne izazove. Savremeni trendovi i zahtevi novog načina poslovanja u tranziciji, jesu teški za praćenje, ali uz temeljan rad i pažljivu ljubaznost prema svim ljudima, nijedan cilj nije previsoko postavljen.

Ustane i ona, jer, kad može koleginica, nije ni njoj teško. Ode do aparata za brojanje novčanica. Polako i temeljito, više puta ponavljajući ovu radnju, ukuca veličinu apoena, a onda odvoji deo novčanica, spusti ih ukoso na mašinu, zaglavi je, pa zaustavi, pa opet... Kad ih postavi kako treba, mašina prebroji, ona ih ponovo pokupi i stavi na istu gomilu sa koje ih je uzela. Pažljivi tretman koji su upravo prebrojane novčanice preživele, njihovim mešanjem sa gomilom neprebrojanih - izgubio je svaku svrhu.

Međutim, ljubazni brčići bez obrva smeše se ozareno. Prijatno radno okruženje, upotreba savremenih tehnoloških sredstava, kolegijalni odnos, zadovoljstvo postignutim... Čekirani su svi zahtevi iz obuke koju su prošli sa Human Resources odsekom. I svi su... baš dobri. Imala je razloga da se oseća vrlo zadovoljno. Brk joj se nasmešio.

Pred njom je duga i uspešna karijera.