cudesno

U društvu građevinaca  koji imaju posla sa kamiondžijama, kruži legenda kako su toliko skloni destrukciji, da su i samog Hitlera uspeli da upropaste. Zato je uobičajeni manir, kad se o šoferima govori, da odmahnu rukom i lakonski prokomentarišu: „ Ma... S njima ni Hitler nije mog'o !...“

Ne izgledaju svi kao tetovirani Valter u kožnoj  jakni, čak ne liče ni na čuveni par od dva vozača malo jača – ima tu raznih fizionomija, multikulturalnih grupacija, a i nekih oriđinala kakvi se teško nalaze u drugim, manje živopisnim profesijama.

„Vozi, Miško!“ je lik koji je za volan kamiona došao posle dugogodišnjeg staža u GSP-u. Tu je na intenzivnom skraćenom kursu savladao veštinu snalaženja u lavirintu prestoničkih saobraćajnica, kao i public relations, u čemu se vidno usavršio. Naravno, sve zato što nije teško biti fin. Naučili ga instruktori u GSP-u, pravi gurui bontona - izvol'te, moliću lepo, budite ljubazni pomerite se od vrata da vam promaja ne izgužva bluzu - takve navike se teško gube. I kad je počeo da vozi mikser, nikako nismo mogli da ga odučimo od tog prefinjenog i suzdržano elegantnog stila vožnje koji je upio u bivšoj firmi. Menjali smo gume svakog meseca, a kočnice servisirali svake nedelje. Betona je bilo svuda na putu do gradilišta, kao da su ga prevozili Ivica i Marica na nervoznom magarcu s tri noge. Stane nasred  raskrsnice, pa otvori prozor i prospe pljusak najstrašnijih pogrda po miševima koji se motaju po ullicama peške ili voze mala kola, sve samo da bi njega nervirali. Ma to sve bahato, namerno mu uleću pod točkove, koriste to što su mali pa ih čovek ne vidi, samo da bi namučili poštenog vozača.

On je autor novog koncepta obuke kadrova za permanentno učenje uz rad:

 pošto se na mikseru za transport betona, u unutrašnjosti rotirajućeg bubnja,  vremenom nataloži sloj okamenjene mase, to vozači povremeno ulaze u bubanj, sa maskama na licu, da bi ih razbili čekićanjem. Neki inventivniji stručnjaci pokušali su da ubrzaju taj proces upotrebom hiltija, ali samo su uspeli da probuše lim, a betonske naslage nisu otpale. Ekipa  Mythbustersa je jednom prilikom testirala mit o mogućnosti odvaljivanja  starog betona dinamitom. Od jednog štapina, nije se čak ni nasekirao. Zato su ga u ponovljenom pokušaju nakitili onako domaćinski, kao jelku, i kad su ga pripalili... ostao je samo krater.

 Poučeni tuđim lošim iskustvima, moji vozači su odlučili da  koriste samo grubu silu i pećinske alatke tokom estetske operacije bubnja, što je, naravno, jako teško, a Mišku i praktično nemoguće, jer ne može da uđe u bubanj  ako pokuša da unese i svoj stomak. I tako se naš snalažljivi junoša dosetio, pa uhvatio da loži jednog dokazanog psihopatu iz komšijske firme, kako je lupanje bubnja jedna suptilna veština koju dobar vozač  miksera može da savlada tek upornim vežbanjem, i to samo pod budnim nadzorom stručnog lica. I tako mu je predložio benevolentni poslovni aranžman: ponudio se da, eto, odvoji znatan deo svog slobodnog vremena i posveti ga Psihovom usavršavanju. Zašto? Pa zato što Miško ima oko da prepozna talenat, kao nežnu biljku koju treba s pažnjom negovati.

Po uslovima ovog aranžmana, dozvolio bi Psihu da obije beton s Miškovog miksera, a mogao bi za vežbu da krene od jednog jako zapuštenog,  gotovo okamenjenog, čisto da malo opusti ruku, i razradi stil lupanja čekićem. A pošto Psiho u svojoj firmi vozi mikser koji nije čistio tri godine,  jer mu niko nije rekao da to treba - dobri doktor Miško će mu, eto, dozvoliti da olupa i još jedan  mikser istog modela, da bolje savlada dizajnerske zamke i usavrši tehniku. Predočio mu je sjajne mogućnosti za napredovanje u karijeri, kada do ušiju njegovog direktora stigne vest o Psihovim novorazvijenim veštinama, a njegova virtuoznost mogla bi mu otvoriti do tada neslućene mogućnosti.

Psihu se već pogled zamaglio, a iz opuštenog ćoška usana vodica već stigla do čeličnih kapni na zaštitnim cipelama, i on bi se možda i primio na obećanu sliku Raja, da ga nije trgao prasak dugo susprezanog smeha prisutnih slušalaca. Uzdržavali su se koliko su mogli , slušajući Miška Sojera, ali kad je smeh provalio, počeli su da brišu suze krpom za sudove.

Psiho, međutim, nije nimalo bezazlen lik. Teško je  poverovati, s obzirom da nosi tako neindikativni nadimak,  ali prilično je uvrnut, i bez ikakvog zazora se hvali budalaštinama koje neumorno smišlja njegov suludi um. Ima komšinicu koja je u svom dvorištu posadila paradajz u isto vreme kad i on, i stalno se hvalila kako njen paradajz bolje napreduje. Što je Psiha BAŠ  iznerviralo...  I tako mu nije bilo mrsko da u 5 ujutru ode na kvantašku pijacu, kupi gajbu grčkog paradajza u vreme kad ovde tek dospeva, i strateški rasporedi plodiće po žbunićima svog  kržljavog paradajza u bašti, da komšinica crkne od muke. Još odvalio i neku muziku, kako bi bio siguran da neće proći neprimećeno, pa seo i čekao reakciju. Žena se frapirala kad je videla zrele paradajze kod komšije, dok su njeni bili tek malko žućkasti...Pozlilo joj od stresa.  A kreten - spremno preskače ogradu, noseći vodu i šećer, kandidat za titulu najboljeg komšije.

Kad mu se posvađaju majka i žena, koje žive u istoj kući, on prvo LEPO pita "O'š prestat'?" , pa kad one ne prestanu, on samo startuje motornu testeru i smireno krene da seče nameštaj, i da vidiš kako se odmah utišaju. Teksaški masakr motornom testerom. On je jedini čovek u opštini kojem je iz nekih firmi zaprećeno zabranom prilaska, dok je njegov direktor ljubazno zamoljen da ga više ne šalje, ni faksom. Nimalo se nije potresao. Bio je mišljenja da bi trebalo njegovu sliku staviti u špajz, “da vam se miši ne kote”.

Neki veteranski vozači kamiona, dugo su ažurirali listu najvećih morona sa kojima su ikad radili, gde su vozači izvesnog Kize uvek bili u F4, odakle su ih  povremeno istiskivali  neki teži modeli šefova gradilišta. Kiza je imao mikser, koji je, u počecima njegove karijere, vozio neki blaži retard. Tip je sve radio na 16 obrtaja. Vozi, valjda, na instinkt, a mozak mu hibernira. Tako je jednom prao mikser i pokušao da očisti neku naslagu betona gurajući granu u bubanj. Kad mu je grana ispala,  gurnuo je  desnu ruku za granom, da je izvuče. U unutrašnjosti bubnja rotiraju krilca koja su mu zakačila ruku i povukla je, tako da  se uvrnula i zamalo iščupala iz ramena. Umesto toga, mogao je samo da pritisne dugme i zarotira bubanj u suprotnom smeru, pa bi grana izašla sama, ako je već za nju bio toliko emotivno vezan.

Drugi Kizin vozač je, međutim, emocionalno bio još nestabilniji. Pošto je, posle navedenog čupanja ruke, onaj prethodni dao otkaz i otišao da vozi autobus na liniji 31 (to je taj magični krug: kamiondžije – vozači autobusa... Puste jedan volan, pa prenesu svoje šarmatne manire za drugi...  ), viđen je, nekoliko meseci kasnije, kako nasred Ustaničke čita novine, s nogama na volanu, dok njegov pokvareni autobus glavi saobraćaj. Ne pokazujući nikakvo uzbuđenje, on je  kao princeza, bez nervoze čekao da dobre čike iz servisa dođu po njega... Kiza je, pod usudom svog retkog talenta da dosledno skuplja samo primerke sa istim poremećajima, našao novog,  još goreg vozača.

Ovaj je bio dugokos, ćutljiv, i dok je ćutao ostavljao je mesta nadi da možda i nije toliko glup. A onda je progovorio i raspršio svaku nedoumicu. Prvo ga je sekretarica iz neke firme ponudila cigaretama, a on rekao da ne puši te ženske, nego samo muške... Sekretarica je dva minuta buljila u svoj KENT, pokušavajući da otkrije kako su to ženske cigare,... a onda joj je sinulo šta je ovaj zapravo rekao...

Još kad je čula da ga mama zove na svakih pola sata da pita da li je jeo, piškio, da li je presvukao majicu da se ne oznoji - konačno joj je postalo jasno kakve on to cigare...

Ali otkaz je dobio tek posle betoniranja u Vojislava Ilića, gde je dva sata kružio po Zvezdari  jer nije umeo da nađe mesto isporuke. Onda je parkirao mikser, isključio bubanj, i krenuo  da trči sumanuto po okolnim ulicama u potrazi za gradilištem. Tako je uštedeo gorivo, kako je posle objasnio Kizi svoj nenormalni poriv. Iz istih razloga štedljivosti, nije ni zvao sa mobilnog da nekog pita može li da ga naviga po bespućima zvezdarske opštine. Pošto je tako trčeći bezglavo opet zalutao, i jedva ponovo našao gde je parkirao mikser, popeo se na bubanj, i sa te visine uočio pumpu na gradilištu, od koje ga je delio jedan red kuća . Da ne izgubi orijentir, ufiksirao je pravac kojim treba da krene, startovao kamion i počeo da gazi preko neke utrine, pa preko kanala, a kad ga je pumpadžija uočio sa gradilišta kako skakuće preko nekih tek izlivenih temelja i krcka ih u prah, još u ozbiljnoj opasnosti da se tako pun betona prevrne - čovek se smrz'o.

Ovaj veselnik stiže, sav oznojen, maše pumpadžiji kao svome najmilijem, i sprema se da mu padne u zagrljaj, kad im pre toga pogled padne na mikser, čiji bubanj miruje. Ne okreće beton.... Po vrelom letnjem danu... I to već opasno dugo...

Lutkica. On je isključio bubanj kad je krenuo na onaj maraton po okolini  tražeći gradilište, i od uzbuđenja što je našao orijentir na horizontu, zaboravio da ponovo pokrene mešalicu. Beton se stegao, svi na gradilištu vrište, pumpadžija zove Kizu, u stanju potpune neverice,  neodlučan da li da se prvo smeje ili da plače. U svoj toj pometnji, dugokosi sasvim smireno izjavi da nema razloga za paniku,  jer je on, dok su oni telefonirali, spasao stvar...  Našao na gradilištu crevo za vodu, i lepo domaćinski napunio bubanj,  “da malo razvodni beton”.

Kad ga nisu ubili na mestu.

Betonu koji se već stegao na vrućini, samo je voda nedostajala, pa da potpuno okameni... Tako je dodao još pola tone vode, da bubanj sad ne može NIKAKO da se pokrene.

Onda su se dovijali, improvizovali, kačili  sajle za bubanj,  drugi kraj vezivali za kamion u pokretu, pa cimali, pokušavajući da zarotiraju taj ogromni teret pre nego što Kiza stigne na gradilište sa tandžarom, i preseli svog emotivnog šofera u večna lovišta.

Svi urlaju, cimaju, psuju - a onaj mučenik seo na one temeljčiće koje je netom pre toga sravnio sa zemljom,  zagnjurio glavu u šake, i neutešno se rasplakao.

Njemu ništa nije bilo jasno... A BAŠ se potrudio...

Možda samo nije bio njegov dan. Ko zna kakvim bi pravcem istorija krenula, samo da je ovo kojom srećom bio Hitlerov vozač......