cudesno

14 Feb, 2009

OKLAGIJA HELGE STRAŠNE

Generalna — Autor cudesno @ 22:25

      Čini mi se da samo muškarci koriste epsko, dok su žene sklonije lirskom oružju, i to po mogućstvu multifunkcionalnom. Nižu se asocijacije iz čitanke: topuz šestoper Marka Kraljevića, pa čitav sečored dimiskija i raznih britkih sabalja, jatagana i katana, pa čarobnih, plamenih, sevajućih i pevajućih mačeva, koji kroz mračno doba neprosvećenosti vitlaju svetskim mitologijama, čudotvorna koplja koja fijuču kroz epove o herojima, kamdžije i nagajke koje nemilosrdno švićkaju , i munje i gromovi koji pljušte po neposlušnim leđima iz Odinovih ruku. Da se čitalac naježi... U arsenalu Nibelunga pod kataloškim brojem 1, ostao je registrovan Torov čekić, kao instrument najjače vaspitne mere poznate tamošnjem svetu.       

     Mišljenja sam, međutim, da je tom prilikom oklagiji, koju je u ovo doba razuma i prosvećenosti proslavila jedna suptilna skandinavska domaćica, uskraćena zaslužena medijska pažnja. Kao ispod nekog kalupa koji ostavlja njihovo ime, sve Helge su visoke, plave i uočljive izdaleka. Veselnici koji im se zateknu na putu, zahvaljujući njihovoj vizuelnoj primetljivosti, još i imaju izvesne šanse da zaleganjem u jarak izbegnu napad njihove jarosti. Iz još neutvrđenih, ali nepobitno postojećih razloga, sve su sklone upotrebi kuhinjskih alatki u vaspitne svrhe.       

     Moja Helga smatra da je oklagija iz Raja izašla. Odavno sam odustala od pokušaja da je demantujem. Lovila sam usput i predočavala joj iz ruke primere međuljudskih relacija u kojima se pokazalo da dobrota i ljubaznost imaju stanovitih prednosti nad grubom silom, ali ona je i na to uvek imala spreman vremenski prigovor :

     „I - koliko je to potrajalo?... Eto vidiš. A kad ga jednom lepo, ljudski izubijaš, on posle bude miran i zadovoljan, milina jedna!”

Takođe, tvrdi da ima ljudi koji jednostavno traže batine. Iz iskustva navodi da , što je bila bolja prema njima, oni su bivali sve gori, dok njoj nije prekipelo (a nekako joj pri kraju svake priče UVEK prekipi), pa ga je izdevetala drvenim lenjirom, i od tada je miran i dobar.

Ako se dosetim nekog primerka koji je prošao kroz njen sistem pedagoških mera, a da nije ispao baš čovek za primer, ona i za to ima odgovor – nije dobio dovoljno batina....

     Evo, na primer, Boske. On je, pre socijalizacije u osnovnoj školi, živeo u porodici koja je bila sva nekako androcentrična. Njegova majka je bila jedna od onih kraljica sinorodica, koje su ispunile svrhu svog postojanja činom rađanja muškog deteta. To je sve u skladu sa pravilima pristojnog i društveno prihvatljivog ponašanja u njihovom najbližem okruženju. Međutim, promenivši okvir u kojem je živeo, Boske nije smatrao da bi trebalo bilo šta da menja u svom ponašanju prema devojčicama, koje je smatrao nižim bićima. Jer, njegova mama ga je baš u tom smislu ohrabrivala.

      A onda je stao na put Helgici, koja je, opet, rasla na sasvim oprečnim postavkama: žensko dete je uvek u pravu, samo da se nikako ne potrese. U prevodu: daćemo ti sve, samo molim te nemoj da vrištiš...

     War of the Worlds.... Nije ni bitno zbog čega su došli u sukob.

     Uglavnom, Helga je ovu doktrinarnu raspravu vrlo brzo poentirala serijom oštrih udaraca drvenim lenjirom od pola metra, koji su Bosketu trenutno otvorili um, i zamalo ga doveli do prosvetljenja. Na nesreću, u ključnom momentu umešala se učiteljica, zgrožena ostrašćenošću ove akademske rasprave koja je istupila iz domena ideja, i prešla na nivo praksisa. (Filozofski sasvim prihvatljivo!)

      Ali onda je Helga na času odeljenjske zajednice proglašena primerom najgoreg ponašanja u razredu, i ni do danas mi nije oprostila što sam se priklonila stavu da nije uputno tući drugove, nego se treba s njima objasniti. Ona je ostala pri stavu da sa drugim svetom nema objašnjavanja, jer ne govorimo istim jezikom. A batine su nekako svakom razumljive.

      Elem, tako je skandalozno propao Bosketov obred inicijacije u svet razumnih, društveno osvešćenih i pristojnih bića. Najgore posledice tog propusta ispoljile su se u porodici koju je stvorio desetak godina posle te nedoučene lekcije iz ponašanja. Kad je dobio drugu kćer, smatrao je da je to njegova žena namerno ponovo rodila devojčicu, samo da bi njega iznervirala. Zato nije otišao u porodilište po ženu i bebu celih nedelju dana. Robinja Isaura je preplakala te dane, dok se njen gospodar nije smilovao da je ipak dopremi kući. Ostavio ju je ispred vrata i produžio u lokalnu kafanu, hrabro, iako je „znao da će ga sad svi zaheftavati što je opet omašio”! Tek porođena žena ostala je do noći u nezagrejanoj kući, iako joj svekrva živi u susednom ulazu, sve dok predveče nije njena majka stigla s posla, i došla da joj nešto skuva i pomogne.

Ne bih rekla ni da je ona baš sasvim normalna, jer je i posle toga ostala u braku s njim, i još i zatrudnela po treći put, ali ovog puta je Boske imao spremnu protivmeru, pa ju je odveo na vađenje krvi iz pupčane vrpce radi utvrđivanja pola deteta. Pošto se ispostavilo da je muško, bilo joj je dozvoljeno da rodi, avanzovala je u rang kraljica sinorodica, tik uz skute nedostižnom uzoru svoje svekrve, koja je to uspela iz prvog pokušaja, i tako su se mir i harmonija ponovo uselili u Bosketov topli dom. I šta reći?...

      Helga je, već kao odrasla, saslušala ovu priču u krajnjoj neverici i zaprepašćenju: „Ti si kriva! Nisi mi dala da ga bijem! Da si me onda lepo pustila, sad bi bio čovek od njega!”

     Primer popravljenog karaktera pod uticajem njenog prevaspitavanja, bio je Trta, njen cimer iz klupe. Bio je generalno miran i trpeljiv. Nije joj pružao mnogo povoda za bes, osim što je jako voleo da posle fizičkog ostavlja svoje aromatične patike na radijatoru učionice. Helga to nikako nije trpela. Lepo ga je opomenula možda i dva puta, a onda je po kratkom postupku izbacila njegove patike kroz prozor, u visokom luku. On je na trenutak, sav crven, ostao neodlučan između poriva agresivnosti, i očaja što se njegove voljene patike bespomoćno valjaju po školskom dvorištu. Helga je skrstila ruke, sa izrazom „samo probaj”, on probao - i dobio jednu munjevitu zaušku, posle čega je odmah doneo ispravnu odluku da je spasavanje patika ipak prioritet. I više ih nikad nije držao van svoje torbe.

       To je bio blitz-krieg. Da ga vidite sada – fini čovek, domaćin, poštuje ženu... Eh!... A Helgi puno srce!

      Sve potonje nesuglasice koje je kasnije imala sa drugim muškarcima u životu, rešavala je batinama. Ili ih je mlatila geografskim atlasom, što je vodilo momentalnom oslobađanju od svih psiholoških inhibicija i otvaranju za komunikaciju, ili , ako nije mogla sama da ih fizički savlada, dovoljno je bilo da trepne pred nekim od drugova koji su već osetili blagotvorno dejstvo njenih batina, pa da se oni odmah spremno ponude da i još nesvesnog junošu privedu k poznaniju prava.

       U domen oštrih vaspitnih mera koje nisu nužno uključivale batine, spada i prevaspitavanje njene potonje kume, kad su već bile u srednjoj školi. Kuma je imala novu kožnu torbu, preterano aromatičnu za Helgin osetljivi nos. I nju je leeeeepo opomenula, više od dva puta, pošto je devojčica, pa da se ne potrese, ali kuma to nekako nije baš ozbiljno shvatila. Vidi Helga da od razgovora nema vajde, pa po oprobanom receptu zafrljači torbu kroz prozor. Četvrti sprat, bez lifta... Zapravo, nije je bacila, nego je zakačila za prozorsku kukicu sa spoljne strane, ali kuma je već letela niz stepenice, unezvereno izlećući na ulicu, u panici što nigde ne vidi svoju torbu. Na zvuk zvižduka, podigla je pogled, i videla torbu kako se ljuljuška sa prozora, četiri sprata iznad, i Helgu kako joj maše sa osmehom mačke iz Zemlje čuda. I ona je od tada – mnogo dobra...

      Svog sadašnjeg muža, međutim, nije uopšte morala da tuče. To je bio jedan pametan momak, koji je odmah prihvatio da je Helga uvek u pravu, i time prekratio svaku diskusiju. Odmah ju je ščepao, i, dok je još bila u čudu kako to on sve shvata, a ona ga još nije ni tukla - zakazao kod matičara pre nego što je došla sebi. A sad mi se žali kako joj je ćerka mnogo nezgodna : stalno se dere na decu po komšiluku... (Bože, Bože na koga li je?!)

       Kad se jednom umešala u dečiju svađu, u pokušaju da odbrani malog komšiju, mali joj je blagim glasom objasnio: „Nemoj, Helga... Ona se na mene tako izviče, ali znaš ti kako se mi posle toga LEEEEEEPO igramo?!” I šta da kaže?

      Izgleda da njena strategija iz detinjstva deluje i na ovoj vremenskoj distanci, što govori da se odnosi među polovima nisu mnogo promenili. Bitno je samo shvatiti ključne postavke na vreme. Strategija galamdžije koji sve postavlja na svoje mesto, momentalno zbunjuje sve koji bi joj se eventualno suprotstavili. To ostavlja taman dovoljan manevarski prostor, u onoj psihološkoj sekundi, da ona nametne svoj način borbe, i da jača volja odnese pobedu.

      Emotivnost deca nasleđuju od majki, ali samopouzdanje dolazi od očinske figure. S godinama sve jasnije uočavam kakva je sreća za dete kad raste voljeno, sa sigurnošću i snažnom podrškom. Kad uvek zna da će i neke greške biti korigovane blago i s ljubavlju.

     Jedina zabrana se stavlja na nepravičnost. Taj stav sigurnosti i pravedne odlučnosti ostaje čoveku u kičmi. I ostavi  stav samopouzdanja, kao da joj je Odin uvek za leđima, gledajući mrko na one koji još nisu razumeli šta je ispravno. I da se nikad, nikad ne osvrće da to proveri.

      Dok je u njenom srcu, on je uvek tu.


Komentari

  1. Potvrdjujem genijalnost moje cudesne drugarice

    Autor HELGA — 14 Feb 2009, 23:53

  2. Samo da je više Helgi, biće prijatnije u Srbiji kada žene, naročito u nerazvijenim delovima, budu nešto više od rage zadužene za rađanje sina koji će naslediti – porodičnu slavu.

    A i taj nordijski tip uočljiv izdaleka mi je oduvek bio prijatan 'na oko'...

    Autor n3uromancer — 15 Feb 2009, 15:16

  3. Hehehe, šta ti je mudro čeljade - vidiš kako sve shvataš, i bez batina! ;)) Da znaš, potpuno si u pravu. Te civilizacijske zablude se, naročito ako potiču iz pasivnih krajeva, nekako najuspešnije leče oklagijom. Masaža kičme dovodi do ispravljanja karaktera.
    Helgine metode su se odlično pokazale u tom ranom stadijumu devijantnosti. Stariji i okoreliji primerci se vrlo teško daju prevaspitati...

    Autor Cudesno — 15 Feb 2009, 15:46

  4. Čini mi se da znam o kojoj je "Helgi" reč.
    Volela bih da delim tvoje oduševljenje histeričnim ispadima krupnih plavuša-ali,avaj!Pored njih uvek dobijem želju da ih vežem za radijator i stavim im brnjicu na usta-pa nek izvaljuju aparaturu iz zida mumlajući iz petnih žila.Uostalom,smatram da se muškarci (i svi ostali) daju usmeravati(nikad i prevaspitavati) mnogo suptilnijim metodama.Život je život,a strip je strip.

    Primećujem neobarokne tendencije u tvom stilu pisanja.
    Pozdrav.

    Autor Vanja — 22 Feb 2009, 13:13

  5. E, ovo je stvarno lepo, setio sam se moje drugarice iz detinjstva, i ona je plava, visoka,voli da galami i strasno je bila zabavna, a ja sam to taaaako voleo. Nedostaje mi.
    Pozdrav za sve Helge

    Autor Darko — 09 Jun 2009, 15:16

  6. batina je iz raja izašla, verovatno zajedno sa Adamom i Evom. verujem da im ih Bog nije tukao (mada je trebao na vreme), već im dao batinu rekavši "tućete se vi sami, samo će biti kasno"...
    ;)))))

    Autor suky — 09 Jul 2009, 09:21

  7. Stvarno sam se zabavila citajuci tvoje price, sve su odlicne.

    Autor Jovana — 28 Apr 2010, 22:23


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs